Polazeći od potrebe opstanka bibliotečko-informacione delatnosti, autor iznosi niz faktografskih informacija i relevantnih saznanja. Ističe vezanost bibliotečko-informacione delatnosti za obrazovanje i sagledava njenu budućnost uz "digitalno" znanje i doživotno učenje. Iako obrazovanje kreće putem industrije znanja, biblioteke treba da omogućuju što direktniji pristup znanju pod ravnopravnim uslovima za sve korisnike. Dosadašnji princip upravljanja informacijama treba brzo transformisati u upravljanje znanjem, odnosno, bibliotekari treba da prihvate ulogu menadžera znanja. To podrazumeva i merenje korišćenja fondova i ocenjivanje stepena zadovoljavanja potreba korisnika biblioteka, ali i neizbežnu potrebu stalnog usavršavanja bibliotekara. Cilj da što manje posrednika bude između korisnika i informacija može se realizovati: 1. jačanjem obrazovne funkcije bibliotekara, odnosno, informacionim opismenjivanjem korisnika, 2. saradnjom biblioteka u kooperativnoj izgradnji baza podataka i portala i 3. dvadesetčetvoročasovnim usluživanjem korisnika. Uprkos krizi naučnih informacija i problema u naučnoj komunikaciji za bibliotekare su korisni aktuelni trendovi: 1. jačanje međubibliotečke pozajmice, 2. koordiniranje nabavke sa srodnim bibliotekama, 3. jednostavna obrada elektronskih izvora i korišćenje elektronskih izvora informacija.sr