Четврта египатска пирамида: (Александријска библиотека)

Matović, Marijana Четврта египатска пирамида: (Александријска библиотека). Glas biblioteke, 2003, vol. 10, pp. 53-72. [Journal article (Paginated)]

Preview

Text Marijana Matovic-Cetvrta egipatska piramida (Aleksandrijska biblioteka).pdf - Published version Download (445kB) | Preview

English abstract

Alexandria located at the junction of main communication paths between Africa, Europe and Asia was in ancient times the largest center of science, philosophy and art, the intellectual place of meetings for prominent representatives of Egyptian, Greek, Persian and other cultures where they could conduct dialogue and enrich their knowledge in mutual contacts. In such a climate, thanks to the Greek dynasty Ptolomeys, in the early part of the fourth century BC was founded the first university library in history which was both a research center and a museum - the ancient Bibliotheca Alexandrina, one of the most ambitious undertakings and the most exciting adventures of mankind. For the first part in the history the endeavor was taken to collect, code and classify the complete knowledge and to open different cultures one to another. This ecumenical spirit and orientation to appreciate difference favored rationalism, debate and other erudition methods. The value of truthfulness, honor and tolerance was developed highly in the ancient Library so that scholars from all over the world discussed on all the themes they could imagine. After sixteen centuries from the destruction of this exceptional institution the ever living idea of its reestablishment was achieved in 2002 so that Bibliotheca Alexandrina today represents an Egyptian undertaking of international scope and ambition.

Serbian abstract

Александрија, која стоји на раскрсници главних комуникационих путева Африке, Европе и Азије, била је у античко доба највећи центар науке, филозофије и уметности, интелектуално место сусрета за истакнуте представнике египатске, грчке, персијске и других култура, где су могли да воде дијалог и у међусобним контактима обогаћују своје знање. У таквој клими, захваљујући грчкој династији Птолемеја, крајем 3. века пре н. е. настала је прва универзитетска библиотека у историји, која је била и истраживачки институт и музеј - древна Александријска библиотека, једна од најамбициознијих замисли и најузбудљивијих авантура у историји људског рода. Први пут у историји, учињен је покушај да се свеопште знање сакупи, кодификује и организује и да се разне културе отворе једна према другој. Овај екуменски дух и опредељеност ка уважавању различитости фаворизовали су рационализам, дебату и друге методе учености. Вредности истине, части и толеранције биле су веома развијене у древној Библиотеци, те су научници из целог света овде расправљали о свим темама које би замислили у својој машти. Након 16 столећа од уништења ове изузетне институције, 2002. године остварена је увек жива идеја о њеној обнови, те Bibliotheca Alexandrina данас представља египатски подухват међународног домашаја и амбиција.

Item type:	Journal article (Paginated)
Keywords:	Alexandria, library, Egypt
Subjects:	D. Libraries as physical collections. > DA. World libraries. D. Libraries as physical collections. > DB. National libraries. K. Housing technologies. > KB. Library, archive and museum buildings. K. Housing technologies. > KE. Architecture.
Depositing user:	Bogdan Trifunović
Date deposited:	27 Dec 2013 06:48
Last modified:	02 Oct 2014 12:29
URI:	http://hdl.handle.net/10760/21035

References

El-Abbadi, Mostafa (1992). The Life and Fate of the Ancient Library of Alexandria (2nd edition). Paris.

Downloads

Actions (login required)

View Item